12. И кад улажаше у једно село, сретоше га десет губавих људи, који стадоше издалека,
13. И подигоше глас говорећи: Исусе,Учитељу, помилуј нас!
14. И видјевши их , рече им: Идите и покажите се свештеницима.И догоди се , док одлажаху, да се очистише.
15. А један од њих , видјевши да је излијечен , врати се славећи Бога  из свега гласа.

43. И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање  потрошила на љекаре и ниједан је није могао излијечити;
44. и приступивши остраг, дотаче се скута хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.

„ Некада сам мислио,-пише преподобни Силуан Атонски,.да Господ твори чудеса само по молитвама светих, но сада знам да ће и на молитву грешника Господ учинити чудо само ако се душа његова смири, јер, када се човек научи смирењу, тада Господ слуша његове молитве.“

Молитва
Од свих религиозних терапија , молитва је најважнија зато што против болести има нарочиту ефикасност.“Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу“, препоручује Свети Апостол Јаков ( Јк.5,13 ). Да би стрпљиво подносио болест  али и да би од ње био излијечен, нека призива помоћ  „великог небеског љекара“ вичући као слијепац из Јерихона (Лк. 18,38 ): „ Исусе , сине Давидов, помилуј ме!“ На тај начин ће се отворити  обновитељској свемоћи божанске милости..

Када говроримо о духовном рату,треба да размотримо тактику коју непријатељ користи да би нас намамио да паднемо у грех, да би узео наше срце, ум и душу од Господа, да би нас упрљао својом нечистотом, да бисмо живели као он, ваљајући се у блату.Апостол Павле каже у Посланици Ефесцима да не ратујемо против крви и меса.То није телесни рат-у коме војује тело против тела, већ је то рат који се води у другом облику.То је духовни и умни рат.Дух ратује против духа.Свако од нас у себи има унутарњи дух, који је створен по лику Божјем.

„ Код човјекових болести нису одлучујући вируси, бактерије , паразити, канцерогене твари, мањак имунитета и генетски узроци него  управо духовни“ Проф.Т.Иванчић
„ Како је мучно све време размишљати о свом здрављу!Вечно се чувати, од свега страховати, сналазити се без забрањеног,и за све се питати:хоће ли ми нашкодити ово или оно?

И поред тога што болест и патња могу и треба  да буду наш преображај у Христу и што могу да представљају пут до духовних врхова, ипак их не треба жељети ни намјерно изазивати.Јер оне човјеку одузимају много снаге која се непотребно расипа у борбама тијела.

Да би побиједио искушење и уживао у плодовима побједе , човјек треба најприје да пази да болест и патњу не подноси пасивно и да не допусти да га оне савладају, затворе и сломе, већ напротив да  настоји да задржи динамичан став будности у очекивању божанске помоћи.

Онкологија је посебна област медицине, у којој подједнаку важност има како висока професионална припремљеност лекара, тако и његова способност да успостави контакт са оболелим човеком.Нарушавање овог јединства могло би се на веома болан начин одразити на судбину пацијента.

Ако се овако приступи болести, не ријетко , доживљава се унутрашњи  преображај, човјек је схватио да је болест ту зато да би га учинила  стрпљивијим , самим тим јачим, зрелијим , да је она учитељица живота која га исправља у његовом дотадашњем мишљењу и понашању , да она постаје чак извор снаге и ведрине.