Послије причешћа свештеник уноси Свети Путир у олтар и свете честице које су се вадиле за свете,живе  и упокојене се погрирнавају у Путир са ријечима –Умиј,  Господе , светом Крвљу твојом , гријехе свих овде поменутих , молитвама Светих Твојих.На тај начин се сви за кога се вршило приношење сједињују са Тијелом Христовим и у томе је виши смисао Литургије –јединство небеске и земаљске цркве.

Ставивши честице свештеник каже-Спаси, Боже,народ Твој и благослови наслеђе Твоје, узима кадионицу и кади три пута говорећи:Узнеси се на небеса , Боже, и по свој земљи слава Твоја.

За то вријеме народ пјева:Видјесмо свјетлост истинску примисмо Духа Небескога; нађосмо вјеру истиниту, клањајући се Нераздјељивој Тројици , јер нас је она спасила.Свештеник поклонивши се и узевши Св. Путир ,  чинећи њиме знак крста над Антиминсом говори тихо – Благословен Бог наш ,затим прилази Царским Дверима и њиме благосиљајући народ крстолико , говори гласно-Свагда , и сада и увијек и у вијекове вијекова .Народ: Амин.Нека се испуне уста наша  хвале  Твоје , Господе да пјевамо славу Твоју , јер си нас удостојио да се причестимо Светим Твојим , божанским ,бесмртним и животворним Тајнама;сачувај нас у  Твојој светињи, дасесав дан поучавамо правди Твојој. Алилуја, Алилуја,Алилуја!

За вријеме пјевања овепјесме свештеник одлази Жртвенику , оставља Свети Путир, и враћа се Светом Престолу и савија Антиминс и то прво горњу страну , па доњу, па десну па лијеву и положи га на Илитон који на исти начин савија , и тихо моли-« Благодаримо ти човјекољубиви Владико , добротворе душа наших што си нас и у данашњи дан удостојио Твојих небеских и бесмртних Тајни.Исправи пут наш , утвдри све нас у страху твоме , сачувај живот наш, учврсти кораке наше, молитвама и мољењима славне Богородице и приснодјеве Марије и свих Светих Твојих «.

Стварност Литургије не престаје њеним завршетком у храму.Она може да трансформише  сваки тренутак  нашег живота ако се цијели дан поучавамо и сјећамо Бога , Његове  Љубави и праведности коју нам је у Христу.Тако је хришћанин , прије свега , неко ко се опомиње , сјећа. Он може заборавити на Христа , он се може будити сваког јутра мислећи само на безначајне дневне бриге.Ипак, на дубљем плану , чаки те минорне бриге постају сасвим ново искуство , ако се човјек опомиње да он није просто неки тамо Марко Марковић који има да уради ово или оно, него управо онај коме је Христос дошао, чији је живот Христос преузео и дао му нови смисао.Такво вријеме је коренито другачије од времена човјека чија је једина брига у животу да покоси травњак, држи новац у банци , и прода стари ауто дакупи нови и коначно , да умре говорећи: Ето свесам имао и све је без икаквогсмисла.Жалосно је , трагично жалосно не знати даје Христос прошлости , садашњости и будућности дао нови смисао.

А ово је вјечни живот да познају тебе јединога истинитога Бога. У овим Христовим ријечима налази се цијело хришћанство.Човјек је саздан ради познања Бога – у познању Бога је његов истински и стога и вјечни живот. Присуство, радост ,  пуноћа знања Бога јесте благодарење. Немогуће је да не благодари  Богу онај ко Га зна? Немогуће је и да благодари Богу онај ко Га не зна? Знање Бога Претваранашживот у благодарење , а благодарење претвара вјечност у вјечност у вјечни живот.Сав живот Црквеје прије свега један непрекидан позив хваљења , благосиљања и благодарења.

Захвалност је нажалост ријетка ствар. Једном је десет губаваца срело Исуса и замолили Га да их исцијели. « И видјевши их , рече им: Идите и покажите се свештеницима.И догоди се, кад иђаху , да се очистише.А један од њих , видјевши дасе исцијели, врати се славећи Бога из свег гласа, и паде ничице пред ноге Његове и заблагодари Му.И тај бјеше  Самарјанин.А Исус одговарајући рече:Зар се не очистише десеторица?Гдје ли су деветорица? Како се не нађе ниједан други да се врати и даа славу Богу , него само овај иноплеменик? И рече му : Устани и иди ; вјера твоја спасла те је».

Пошто је свештеник савио Свети Антиминс изговара потом Јектенију захвалности:Примивши  божанске , свете , пречисте , бесмртне и животворне , страшне Христове Тајне , стојећи смјерно ,достојно заблагодаримо Господу.

•    Заштити, спаси , помилуј и сачувај нас,Боже , благодаћу Твојом.
•    Измоливши сав дан савршен,свет , миран и безгрешан ,сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Јектенију захвалности свештеник завршававозгласом –Јер си Ти освећење наше,и Теби славу узносимо ,Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек  и у вијекове  вјекова  приликом чега узима  узима Свето  Јеванђеље  и чини њиме знак крста над Антиминсом.Пољубивши Свето Јеванђеље свештеник се окреће народу и говори-У МИРУ  ИЗИЂИМО послије чега стаје иза   Амвона и говори гласно Заамвону молитву:Господе, Ти благосиљаш  оне  који Тебе  благосиљају, и освећујеш  оне који се у  Тебе уздају, спаси народ Твој и благослови наслеђе Твоје , чувај пуноћу Цркве Твоје, освети оне који љубе красоту доматвога; Ти их прослави божанском силом Твојом , и неостави нас који се у Тебе надамо; даруј мир свијету Твоме, Црквама Твојим,свештеницима и свему народу Твоме, јер сваки добри дар , и сваки савршени поклон одозго је,силази одТебе,Оца  Свјетлости, и Теби славу и благодарењеи поклоњење узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, садаи увијек и у вијековевијекова.Народ:Амин.Нека је име Господње благословено од сада и до вијека  .( три пута ).

Пошто смо спремни да пођемо у миру, У Христу и са Христом ми се последњом молитвом молимо да се очува пуноћа Цркве и одржи, очува и остане ненарушена Евхаристија коју смо принијели, у којој смо учествовали и која је још једном остварила пуноћу  Христовог присуства и живота у Цркви, све док опет сви заједно као Црква не дођемо и у послушности Господу опет не почнемо ново узношење које ће свој крајњи врхунац достигнути у Славном другом Доласку Христовом.

Сада свештеник благосиља народ говорећи: Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човјекољубљем , свагда , сада и увијек и у вијекове вјекова. Амин.Послије тих ријечи изговара ОТПУСТ , то јест завршну литургијску молитву у којој се спомиње Мајка Божија , свети Апостоли, храмови светитеља и светитељ тога дана и Свети Јован Златоусти чија Литургија се служи.Потом се Царске Двери затварају  и завјеса се навуче.Свештеник изашавши на сјеверна  врата , раздаје народу од Анафоре.

Свето Причешће даје ми се лично да би ме преобразило у уд Христов и сјединило са свима који Га примају и Цркву ми открило као заједницу љубави.Причешће ме сједињује са Христом , а кроз Њега налазим се у општењу са свеколиком Црквом.Сва Литургијска слављења Бога заједничко су дјело.Благословени Хљеб је преломљен да би могао бити раздијељен.У свом најдубљем значењу овог обреда јесте да они који учествују у њему , тиме су нераскидиво сједињени један са другим и са свима који су Христови јер је тиме свако сједињен са Њим, и кроз Њега са Оцем , са којим је и он Једно.

ОТПУСТ
А сада је вријеме да се вратимо, да пођемо натраг.Јер вријеме овог свијета још није истекло.И час нашег преласка ка Оцу, Животодавцу свију, још није дошао.То нас сада Христос шаље натраг као свједоке онога што смо видјели да објавимо Његово Царство и наставимо Његово дјело.Зато не смијемо да се плашимо –ми смо Његов народ и Његово наслеђе.Он стоји у нама и ми стојимо у Њему.Ми ћемо у свијет вратити са свијешћу да је и Он ту присутан.Јер Христос је рекао:“Заиста, заиста вам кажем:Ко вјерује у Мене , дјела која Ја творим и он ће творити , и већа ће од ових творити;јер Ја идем Оцу своме.И што год заиштете од Оца у име Моје , то ћу учинити, да се прослави Отац у Сину“. ( Ун.14:12-13 ).

СЛАВА БОГУ РАДИ СВЕГА!
Послије предавања, као и раније, помазање освећеним уљем и благослов оца Владислава као и честитке за Славу Светог Јована Крститеља.Свако добро од Господа ,браћо и сестре ,свима!