Молитва
Од свих религиозних терапија , молитва је најважнија зато што против болести има нарочиту ефикасност.“Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу“, препоручује Свети Апостол Јаков ( Јк.5,13 ). Да би стрпљиво подносио болест  али и да би од ње био излијечен, нека призива помоћ  „великог небеског љекара“ вичући као слијепац из Јерихона (Лк. 18,38 ): „ Исусе , сине Давидов, помилуј ме!“ На тај начин ће се отворити  обновитељској свемоћи божанске милости..

Да би човјеку дао тражено излечење , Бог  од човјека захтијева само једно: ДА МУ СЕ МОЛИ С ВЈЕРОМ .Исус пита два слијепа човјека:“ Вјерујете ли да могу то учинити? ( Мт.9,28 ).“ Човјек од Бога добије само онолико колико је колика је његова вјера:“Како си вјеровао нека ти буде“ каже  Христос капетану ( Мт.8,13 ); а жени која пати од хеморагије ( Мт.9,12 ) као и грешној жени каже: „ вјера твоја спасла те је „( Лк.7,50 ), исто као и слијепом (Мк.10,52 ) и човјеку обољелом од губе (Лк.17,19 ) .    Јер Божија милост је над свим  људима-у потпуности над  крштенима, и  свакоме је , да би је примио, довољно да се окрене према њој и да јој се отвори.С тога Христос каже:“Све што иштете у својој молитви, вјерујте да ћете примити,и биће вам „ ( Мк.11,24 ) Оном који тражи са вјером  лишеном сумње и малодушности , Бог даје све,нсходно Свом обећању ; „ И све што узиштете у молитви вјерујући, добићете“ ( Мт.22.м 22).

Иако су неки добили у оној мјери колика је била њихова вјера, зна се међутим, да су молбе многих остале неуслишене:“ И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме порока Јелисеја; и ни један се од њих не очисти до Нееман Сиријанин“ ( Лк.4,27 ).Ако човјек не добије плод своје молитве, значи да његова вјера није довољно велика или довољно чиста.“И не учини ондје чудеса многа због невјерја њихових“.( Мт.13,58 ).

Молитва за ближњега

Знајући да су људи слаби и да је тешко да повјерују,Свети Павле препоручује свима:“ Носите бремена  један другог“ (Га.6,2 ). „ Вјера посједује такву снагу, пише Св. Кирило Јерусалимски, да не спашава само вјерника, него су неки били спашени вјером других“.Да човјек може да буде излијечен молитвом једног човјека или неколицине других људи показују нам јеванђеља на примјеру парализованог човјека: Христос га исцјељује видјевши не његову вјеру него вјеру оних који га носе (Мк.2,5 ).

Хришћанин дакле треба да  се моли да би добио не само сопствено излечење него и излечење своје болесне браће“јер се и једним духом сви ми крстисмо у једно тијело, и сви смо једним духом напојени“ (1.Кор.12,13 ).Тако Христос каже:“ Ако се два од вас сложе на земљи у било којој  ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима.Јер гдје су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима“.( Мт.18,19,20 ).“ Ако љубимо једни друге , Бог у нама пребива (1 Јн.4,12 ); „ Бог је љубав, и који пребива у љубави, у Богу пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему“.(1 Јм.4,16).Отуда се заједничка молитва за болесне показује као најбољи облик молитве за добијање исцјелитељске милости од Бога.“ Молите се Богу једни за друге, да оздравите“, поручује Свети апостол Јаков( 5,16 ).

Молитва  за  оздрављење  ближњега тако се појављује као саставни дио духовног задатка хришћанина  као начин испуњавања друге заповијести:“ Љуби ближњега свога као самога себе“ у којој је сажет читав закон (Рм 13,8-10 ).

Молитва светитеља

Покренут својом љубављу према онима чије патње дијели и својом жељом да им ублажи патње, светитељ, зато што се од свих страсти прочистио подвижништвом, може Богу да упути чисту и истрајну молитву.Отуда од свих гласова само његов посједује нарочиту ефикасност, сходно ријечима Светог Јакова:“ Много је моћна усрдна молитва праведника“( Јк.5,16 ). Стога хришћанин када жели да од Бога добије излечење својих патњи , призива заузимање духовника којег познаје: Он у том циљу такође моли све светитеље „ који су Божији угодници од почетка вијека“ и на првом мјесту Мајку Божију „ сталну посредницу код Творца“ која зато што је у свом тијелу зачела Божијег сина , има код Њега највећу моћ од свих посредника.

Међутим , иако исцјелитељска милост увијек долази од Бога, који је једини извор сваке милости, она није страна светитељу који је преноси на људе.Наиме, што се људи више ослобађају страсти и живе у складу са врлинама придржавањем заповијести , то више стичу, у Христу , Светим Духом, сличност са Богом, више су прожети божанским енергијама и због тога постају „причасници божанске природе“ , па дакле и Моћи Његове и способни да  дјелују као Он, по ријечима самог Христа: „ Ко вјерује у  мене, дјела која ја творим и он ће творити „( Јн.14,12 ).   

С тога се човјек светитељима обраћа не само као посредницима пред Богом, него као и онима који и сами имају моћ да лијече, будући да су милошћу обожени и да су постали причасници божанског живота и божанске Моћи.

Посебно се треба молити Мајци Божијој , првом људском бићу које је било потпуно обожено, „утјеси у патњама и излечењу болесних“, нади оних који су без наде“, „ снази оних који немају ослонац „, „ непресушној и неисцрпној ризници исцјељења „  ,„ која чини да извиру чуда и настају лијекови „.

Носећи божанске енергије у читавом свом бићу, светитељ их понекад преноси на оне који, са вјером једноставно дотакну његово тијело или  чак његову одјећу. Многобројна светилишта у којима се налазе мошти или чудотворне иконе мјеста су ходочашћа гдје су бројни вјерници нашли или налазе излечења за своје болести.

Јелопомазање

Други поступци поред молитве , али увијек повезано са њом , служе за призивање исцјелитељске милости Бога.На првом мјесту треба поменути јелопомазање ( помазање уљем). Овај поступак се појављује у јеванђељима и са њима су повезана многобројна исцјељења  која су учинили Апостоли: „ И помазивај уљем многе болеснике и исцјељиваху , прича нам Свети јеванђелиста Марко ( 6,13 ). А Свети апостол Јаков о њему прича и његову примјену у црквеној пракси препоручује овим ријечима: „ Болује ли ко међу вама ? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио , опростиће му се“ ( Јк.5, 14-15 ).

Православна црква наставља овај поступак апостола вршећи светотајинство светим уљем над свим болесницима који то желе, чак и ако њихово стање не изгледа тешко.У нормалној форми , врши га скуп од седам свештеника који су презвитери које помиње ап.Јаков.

Обред сесастоји из три велика дијела.Први дио је мољење за оног који ће примити свету тајну. Други дио има за предмет освећење светог уља које ће бити употријебљено за помазања.Пошто су се помолили „ да то уље буде благословено снагом , дјеловањем и доласком Светога Духа“ , седам свештеника један за другим изговарају ову молитву:

„ Господе, који Својом милошћу  и саосјећањем лијечиш изнемоглост наших душа и тијела, Ти , који владаш , освети ово уље- да лијечи оне који се њиме помазују, да их ослобађа свих патњи, тјелесне и душевне нечистоте и сваког зла.“.

Трећи велики дио овог обреда посвећен је помазивању болесника које врши сваки свештеник. Прије сваког помазања чита се по један одломак посланице и јеванђеља.Затим свештеник који ће приступити помазивању изговара молитву.Седам молитви које ће бити изговорене заузимају у обреду најбитније мјесто.Призивајући милосрђе и саосјећање које је Бог увијек показивао према људима , оне Га моле за одржање болесника у животу , олакшање његових патњи, излечење и јачање његовог тијела, а у исто вријеме нарочито за опроштај његових гријехова, духовно јачање , његово спасење и посвећење, препород читавог његовог бића и обнављање његовог живота у Христу.

Долази онда  помазивање које прати следећа молитва:“ Оче Свети, љекару душа и тијела , Ти си послао Свога јединороднога Сина , Господа нашег Исуса Христа, који лијечи сваку болест и искупљује од смрти ; излијечи и служитеља свога ( име ) од тјелесне и душевне немоћи-која га је обузела па га оживотвори благодаћу Христа твога. Јер ти си извор исцјељења, Христе Боже наш, и теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у све вијекове .

Затим седам свештеника заједно приступају полагању отвореног Светог Јеванђеља на болесникову главу изговарајући молитву покајања којом моле Бога за опроштење његових гријехова.Читав обред уосталом обиљежава снажан покајнички карактер који се прије свега објашњава чињеницом  да света тајна има за циљ не само излечење тјелесних болести него и излечење духовних болести и опроштај гријехова, у складу са упутством Светога Јакова који каже...молитва вјере ће спасти болесника и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио опростиће му се.

Из тих разлога свету тајну могу примити сви они који , будући да су физички у „ добром здрављу“ , теже само излечењу својих духовних болести.Тако га Руска црква даје свим вјерницима током Свете недјеље; У Грчкој цркви је уобичајено да се служба одржава у породицама и невезано за случај било какве физичке болести , и више старих еухологија налажу помазање свих који присуствују обреду.

Свету тајну Јелеопомазања  многи духовници без устручавања користе и житија светих описују бројне случајеве тако извршених исцјељења.

Употреба свете воде

Још један универзално распрострањени поступак је употреба свете или благословене воде, која се пије , сипа на тијело или ставља на обољели дио тијела. Њеним посредством , Бог често доноси оздрављење онима који  Му се за то моле.

Вода наиме снагом Светога Духа постаје носилац љековитих енергија за чије се слање свештеник у оквиру обреда освећења воде, моли Христу.Пошто му се помолио за освећење  ове воде „ силом и дејством и силаском Светога Духа „ и „ да на ову воду сиђе дејство надсуштанствене Тројице , која очишћава „ , он му се моли „ да ова  вода буде дар освећења , на исцјељење душе и тијела „ , и да је учини  „ извором непропадљивости „ , средством које брани од болести , погубно за демоне , неприступачно за противничке силе, испуњена анђеоском моћи- да би свима који је захватају и пију била на очишћење душе и тијела. Вршилац обреда додаје ову молитву: „ И свима који је дотичу , пију и помазују се њоме, дај освећење , здравље, очишћење и благослов“.

Затим и нас све присутне  Отац Владислав је помазао освећеним уљем и благословио-обавијестио о будућим активностима на велики празник навршавају се двије године од чуда које се догодило у нашој цркви- када су  се огласила  сама звона уочи празника  Огњене Марине.

Љета Господњег, 09.06.2010.год.